Часопис за културу „Модерна времена“ биће представљен у петак 17. јануара у Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши. Књижевно вече почиње у 19 сати, а учествују Небојша Грујичић, покретач и уредник часописа „Модерна времена“ и Владимир Пиштало, сарадник овог часописа и један од најзначајнијих савремених српских писаца.
Часопис „Модерна времена“ који излази у Београду, јединствен је на нашим просторима. Први број штампан је средином 2018. и до сада су изашла три броја, а у припреми је и четврти. За часопис пишу нека од најзначајнијих имена домаће и регионалне културне сцене, као што су Милена Марковић, Станко Церовић, Џони Штулић, Петар Јевремовић, Душко Вујошевић, Владимир Табашевић, Зоран Пауновић, Жикица Симић, Драган Великић, Мухарем Баздуљ, Драган Амброзић ...
Овим часописом Небојша Грујичић отворио нову страницу историје српске културне периодике. Небојша Грујичић (1969.) је иначе из Нове Вароши у којој је живо до завршетка средње школе. Иза себе има двадесетогодишње медијско искуство, а пре него што је покренуо „Модерна времена“ дуго година је био уредник културне рубрике у недељнику „Време“.
- Часопис „Модерна времена“ је конципиран по угледу на инострана издања жанровски одређена кованицом „моок“ (магазине-боок), што сугерише да је реч о публикацији која је својеврсни хибрид магазина и књиге. На скоро двеста страна великог формата, „Модерна времена“ доносе текстове, есеје, песме, приче, путописе неких од најзначајнијих имена домаће и регионалне културне сцене, а распон тема којима се ови аутори баве крећу се од анализа актуелних политичких и културних феномена, преко промишљања културног наслеђа до указивања на оријентире који могу помоћи разумевање савременог света – каже Грујичић за „Варошке новине“.
Владимир Пиштало (1960.) ће у Новој Вароши осим о часопису „Модерна времена“ говорити и о свом опусу и односу према књижевности. Пиштало је последњих тридесетак година стално настањен у САД, где ради као професор америчке историје на Универзитету Вустер. Добитник је Нинове награде за роман „Тесла, портрет међу маскама“, који је у међувремену преведен на 16 језика, и аутор је романа „Миленијум у Београду“, преведеног на десетак језика, као и књиге „Сунце овог дана, писмо Андрићу“, којом на оригиналан и луцидан начин изнова промишља Андрићево дело.
Последња књига коју је објавио јесте „Значење џокера“, збирка, како је речено „распричаних есеја који су сви одреда усмерени против пропаганде, тих ’вођених запажања’“ и који нам „откривају смех, не само као црвену нит композиције ове књиге, већ и као црвену нит наших живота“.